7. TOBOM SAM VOĐEN


Bože, tobom sam vođen

stvorio si svaki dan
pa tako i ovaj
ne znam šta je miran san
osjećaj je grozan

Bože, tobom sam vođen

nek bude kako bude
nek ostanem bez vođe
Bože, samo učini
ovaj dan da prođe


moram natrag za Dublin, novi posao čeka
nova radna sredina, novi stres iz početka
kako se sabrat i bit trijezne glave
trebam da život, na kratko stane
ali život je krut, pa te stjera u kut
želim bit tu, ali moram na put
treba ganjat plaću, treba plaćat ratu
vrijeme je za povratak imigrantskom jatu
zar je stvarno sve u novcu
pitam se dok vozim prema Jordanovcu
ako odgovor je ne
zašto napuštam tatu koji dao mi je sve
temu odgaðam za kasnije
trebam se uzemljit i razmišljat jasnije
od kad došao sam, svi govore mi - smiri se
moraš bit snažan i pozitivan, s tim pomiri se
al ne ide, emocije divljaju
najbitnija osoba, u životnom je smiraju
noć je i dolazim kasno
danas zadnji dan je s tatom
to posve mi je jasno


Bože tobom sam vođen

stvorio si svaki dan
pa tako i ovaj
ne znam šta je miran san
osjećaj je grozan

nek bude kako bude
nek ostanem bez vođe
Bože, samo učini
ovaj dan da prođe


vani smo i pričamo, zapalio je jednu
pokušavam se smijat al samo osjećam bijedu
jedva cijedim riječi, al koji kurac reći
nevidljiva sila, riječi mi priječi
a vidim da i tati je već sveg dosta
od silnih posjeta, posta
bez snage će ostat
tata, ajmo, otpratit ću te do sobe
al ne želim ić do sobe
vlastite me riječi lome
uđemo na kratko, u bolničku kapelu
prekrižit se pred Bogom, na raspelu
koristim trenutak na samo
i zagrlim tatu snažno
govori mi sine, nemoj
danas imao sam kemo
strah me te dotaknit
ne želim te ozračit
tata, ne znam o čem pričaš i - boli me briga
oprosti mi za sve
ne mogu si oprostit što ću otić
beskrajno te volim
ne podnosim da te boli
divim ti se ćaća, ne znam da li shvaćaš
sve radio si kako treba, fala ti do neba
putem do sobe, gubio sam živote
ko mačka, svih devet
zagrnuo ga dekom, polego u krevet
zbogom tata, sutra letim
zovnem te kad sletim
zbogom sine, pamet u glavu, i pazi se
može, kad sletiš, javi se
odlazak, ljubim tatu u obraz
odlazak, ovo je poraz
vozio sam doma, vrištao od bola
tresao se i trgao volan
zvoni mobitel, zove me brat
kaže, moraš na kočnicu stat, moraš se sabrat
gle, brat, volim te, al, nemoj srat
kad ću plakat, ako neću sad?


Bože tobom sam vođen

stvorio si svaki dan
pa tako i ovaj
ne znam šta je miran san
osjećaj je grozan

nek bude kako bude
nek ostanem bez vođe
Bože, samo učini
ovaj dan da prođe

isti dan kad sam sletio
pred komp sam se zalijepio
počeo editirat “E moj Matane” video
tata ne smije otić, a da nije ga vidio
sve je predvidjela, ta pjesma greza
na koji način - ne znam
sve je u njoj, moj odlazak, moj povratak
smrt oca, krug života
sve se ponavlja, nikad nije bilo jasnije
samo netko vidi ranije, netko vidi kasnije
to malo video materijala
što smo snimili na brzaka
smonto sam, da pogleda tata
buraz je snimio video
kako tata gleda video
pazi, plakao sam jer sam otišo od ćaće
dok gledam kako ćaća plače
jer je ošo od svog ćaće
bit će da se plače
kad te odvoje od drače

Bože tobom sam vođen

stvorio si svaki dan
pa tako i ovaj
ne znam šta je miran san
osjećaj je grozan

nek bude kako bude
nek ostanem bez vođe
Bože, samo učini
ovaj dan da prođe


što se mene tiče, ja sad putujem irskom
posao mi ne da, da se posvetim bitnom
klijenti su mi bolnice i starački domovi
kad uđem unutra, pred očima mi grobovi
hodnicima hodam, ko irski vučji hrt
mirišem samoću, patnju i smrt
potpuno sam bezglav
al ne dam da se predam
promjenio mi se mentalni sklop
hodam prazan ko oklop
stari je promjenjivo
čas bolje čas gore
odlučili smo, letimo, uskoro dole
rano jutro, subota, 24-i deveti
mobitel mi zvoni, mobitel se krevelji
buraz plače, znajuć njega
znam šta suze znače
- neće još dugo, buraz
ne znam šta da radim
umire stari, buraz
ne mogu da ga spasim
- brte, smiri se, puno je na tebi
šta do sad si izdržo, ja ni pola ne bi
daj ga na telefon, da mu kažem da sam tu
- buraz, ne može te čut, bunca ko u snu
al evo, pričaj nešto
reko sam mu 10 puta da ga volim
da smo uz njega - i da - dolazim
čekaj me, izdrži još malo
moram bit kraj tebe tamo
želim te zagrlit samo
zakuco sam, jebeni mob u pod
polulud, spremio kofer za put
sad taksi nas vozi
u budućnost što me grozi
sjedim i gledam kroz prozor, u grudima me stišće
javljam se na telefon
- burque, nema ga više