3. JOŠ NIŠTA SE NE ZNA

dok čovjek kuje planove
Svevišnji se smije
sve bilo je idealno, do maloprije
sad ponovo zračna luka
al ovog puta, od puta kući mi muka
još se ne zna u kakvom stanju je stari
zadržan je kažu, prevencije radi
ne miriše na dobro, nikako
sjena na plućima, jučer je slikano
odjel onkologije, prvi kat
tu moj tata večeras, ide spat
a ja letim k njemu, dole planine
stižem ti, tata, dobro sine
spakiro sam se, brzinom munje
moram ga vidit, prije, neg ga uzme
sa starim stalno sam se prepiro
rijetko bio emo
sad moj najdraži Ero
skoro ide na kemo
mozak ti ne proigra
a život već se odigra
tako valjda mora bit
pričaš o glupostima, a fulavaš bit
stari, baš sam fulavo
stari, baš mi je žao
toliko sam se svađo
i znao bit zao
a nisi zaslužio, za vječnost zadužio
sklopit ću album, da bi se odužio
znam da nije dosta, ni blizu
kad oba sina su ošla, ti pao si u krizu
i dokturi mogu tražit uzroke koliko hoće
to dotuklo te, znam, oče
šljako si ko pas, od kad si disao
šljako si za nas, u tom tražio smisao
kad je smisao nestao
tata borit se prestao
nema više volje, odradio svoje
Bože, visoko sam, letim
kažu da bliže sam tebi
ako me čuješ, makni ovaj bezdan
polako sine, još ništa se ne zna


još ništa se ne zna
al zapravo nema tajni
smiri se, stani
zadnji su dani

još ništa se ne zna
al sve su karte na stolu
kad pomoć ne mogu
pomolim se Bogu


koji čudan osjećaj
u Zadar sam stigo
zagrljeni parovi, hodaju rivom
nekima još je ljeto, još je godišnji
a mene eto, bolesnika obići
dolazi nešto, da tatu mi uzme
ja vrtim scene i slažem ih kao puzzle
2, 3 mjeseca nazad, pukla me depra
ne znah kud od jada
tražio sam razloge nedostatka volje
crne misli me more
slijep na boje
a guja nije popuštala, dio po dio me ljuštila
sve mi gore i gore
ne nalazim, odgovore
potpuna, neshvatljiva praznina
nešto sa mnom ne štima
čekam kraj filma
al ga nikako dočekat
padam
al se nikako dočekat
stvarno me dere, teško vrijeme
u bunilu, počnem pisat bratu
Burque, ne znam šta je
al stalno, mislim na tatu
nadimim se i vežem, nepovezive točke
brte moje misli, ne smju biti točne
lud ko Maximilijan iz filma Pi (https://www.imdb.com/title/tt0138704/)
brine što ostajem lud i kad prestane high
kaže Burque
gle, stalno si isti, ništa tu se ne mijenja
brte, čuj me, nešto se sprema
samo, još ništa se ne zna

još ništa se ne zna
al zapravo nema tajni
smiri se, stani
zadnji su dani

još ništa se ne zna
al sve su karte na stolu
kad pomoć ne mogu
pomolim se Bogu

napokon u Zagrebu, grlim mamu
sjedimo za stolom sa stražnje strane kuće
kolovoz je, al nije preveć vruće
iz cigarete joj se dimi
kaže, drago joj što me vidi
ona vidi svog sina, a ja ko nagazna mina
ne znam kud sa sobom, odlijepio s mozgom
njena smirenost me buni
bunt budi
al ne može mi prodat priču
jer inače brine, za svaku sitnicu
sve govore bore
na majčinu licu
ne razmišljam jasno, na nogama od svitanja
ruksak mi na leđima i pun je pitanja
sine čekamo da doktorica, nekakvu vijest da
mama samo ne reci, da još ništa se ne zna

još ništa se ne zna
al zapravo nema tajni
smiri se, stani
zadnji su dani

još ništa se ne zna
al sve su karte na stolu
kad pomoć ne mogu
pomolim se Bogu